Покретни контакти на оба краја цеви осигурача се држе на месту затезањем карике осигурача. Једном када се горњи покретни контакт гурне у избочени део „пачјег кљуна“, горњи непомични контакт (обично направљен од фосфорне бронзе) се притиска на њега, безбедно закључавајући цев осигурача унутар „пачјег кљуна“. Када струја кратког споја доведе до топљења карике осигурача, ствара се електрични лук. Вулканизована влакнаста облога унутар цеви осигурача производи велику запремину гаса због топлоте лука; пошто је горњи крај цеви запечаћен, гас се избацује надоле, гасећи лук. Када је осигурач прекинут, напетост која држи покретне контакте се губи; под утицајем гравитације и силе опруге из стационарних контаката, цев осигурача се брзо спушта надоле, чиме се прекида струјни круг и изолује неисправан део линије или опрема.
Један од разлога зашто осигурачи на стварним 10кВ водовима и дистрибутивним трансформаторима не раде исправно је слаба стручност и недостатак одговорности међу електричарима, који често занемарују рутинско одржавање и инспекцију испадних осигурача. Други разлог је лошији квалитет самих испадних осигурача, што онемогућава глатко отварање и затварање. Ови фактори угрожавају функционалност осигурача. У пракси, уобичајено је наићи на недостајуће цеви осигурача или карике осигурача, или ситуације у којима се бакарне, алуминијумске или чак гвоздене жице користе као импровизоване замене за исправне карике осигурача; ово резултира упорно високим стопама искључења линија и кварова дистрибутивног трансформатора.